Elektronski fakultet u Nišu - Katedra za računarstvo - predmet: Uvod u računarstvo

LABORATORIJSKA VEŽBA 1

1. CILJ OVE VEŽBE:
Napraviti fakultetski mejl nalog na domenu @elfak.rs.
Ovo je neophodno za izradu svih ostalih laboratorijskih vežbi iz ovog predmeta!

2. CILJ OVE VEŽBE:
Uraditi neke osnovne radnje u okruženju operativnog sistema Windows.

I DEO: OTVARANJE MEJL NALOGA NA ELFAK.RS

Ovaj nalog svakom studentu donosi još i:

• pristup "CS"-u (sajtu Katedre za računarstvo - Computer Science) istim korisničkim imenom i lozinkom
  (na ovom sajtu se nalazi kompletna literatura za ovaj predmet, što znači sve ostale lab vežbe, zadaci i teorija),
• pristup wi-fi internetu Elektronskog fakulteta - isto korisničko ime i lozinka, i
• pristup Studentskom informativnom portalu "SIP" (http://sip.elfak.ni.ac.rs) - isto korisničko ime i lozinka.

U nastavku će biti dato uputstvo za otvaranje naloga na elfak.rs. Cilj ove laboratorijske vežbe je da se ovaj postupak izvede korektno do kraja.

Studenti koji su već otvorili nalog na elfak.rs mejl serveru mogu da preskoče ovaj deo i da odu direktno na usaglašavanje lozinke na mejl nalogu sa svim ostalim servisima (niže na ovoj stranici, ili kliknuti ovde).

1.1. Otići na adresu za kreiranje naloga i uneti broj indeksa i JMBG

Otvoriti novi tab ili prozor pretraživača i otvoriti adresu http://nalog.elfak.rs.
Možete samo kliknuti na link.

Otvoriće se forma sledeće sadržine:

Uneti svoj broj indeksa i matični broj.

1.2. Odabrati korisničko ime, lozinku i dati ostale potrebne podatke

Nakon unosa broja indeksa i JMBG-a pojaviće se sledeći web formular:

Pažljivo kreirati lozinku! Ukoliko sistem odbije lozinku, sva polja će se obrisati i morate kucati ponovo.
Preporučujemo da lozinku prvo sastavite na papiru, pa je potom pažljivo prekucate.
Obratite pažnju da, ukoliko u donjem desnom uglu ekrana piše EN (engleski raspored na tastaturi), računar smatra da je slovo Z dole levo na tastaturi (bez obzira gde je ono fizički odštampano na vašoj konkretnoj tastaturi). Ukoliko pak u donjem desnom uglu ekrana piše SL ili SR, slovo Z će zameniti mesto sa slovom Y.

Ukoliko već imate neku mejl adresu koju koristite, nju unesite u polje "Alternativni mejl". Ukoliko nemate ni jednu mejl adresu, ovde upišite adresu nekog svog prijatelja preko koga vas možemo kontaktirati ukoliko bude problema sa fakultetskim mejlom. Takođe možete na licu mesta otvoriti mejl nalog na bilo kom od besplatnih mejl servisa (Yahoo, Gmail, Hotmail itd).

Ukoliko ste sve uradili korektno, trebalo bi da se pojavi sledeći ekran:

::: VAŽNO :::
Nakon ovog koraka proverite da li vam radi pristup "CS"-u - sajtu Katedre za računarstvo.
Otvorite sledeći link: http://cs.elfak.ni.ac.rs/nastava i ulogujte se sa sledećim parametrima:

korisničko ime: vaše_izabrano_ime@elfak.rs (znači kucate sve zajedno sa nastavkom @elfak.rs)

lozinka: vaša izabrana lozinka

Prilikom prvog logovanja, CS će vam tražiti da unesete neke podatke o sebi (ime, prezime, mejl adresu i sl).
OVDE OBAVEZNO UNESITE SVOJ MEJL NA ELFAK.RS.

1.3. Usaglašavanje šifara na svim servisima

Studenti koji su već ranije otvorili mejl nalog na elfak.rs ovo treba da urade sada, na ovoj vežbi.

Onaj ko je na ovom času popunio zahtev za mejl nalog na elfak.rs, neće moći odmah da pristupi svom nalogu. Pristup će biti moguć tek od sutra. Zato je svaki student koji je na ovom času poslao zahtev za nalog dužan da usaglašavanje šifre uradi kod kuće u toku sutrašnjeg dana, kako bi mu svi ostali nalozi mogli biti otvoreni blagovremeno.

Kada se prvi put ulogujete na elfak.rs mejl server, kako bi pogledali svoju poštu, server će od vas zatražiti da promenite lozinku. Ovo je obavezna operacija iz sigurnosnih razloga. Međutim, kad promenite lozinku, ona više neće biti ista kao lozinka za sve ostale fakultetske servise (CS, wi-fi internet i SIP). Zbog toga je potrebno izvršiti ponovo promenu lozinke i vratiti prethodnu - da bi vam lozinka bila ista na svim servisima. Dakle, postupak je sledeći:

1. Ulogovati se prvi put na elfak.rs mejl (pomoću izabrane lozinke).
2. Prilikom prvog logovanja postaviti neku privremenu lozinku (zato što sistem zahteva promenu lozinke).
3. Nakon toga ponovo pokrenuti promenu lozinke i vratiti staru, prvobitnu lozinku.

U nastavku će biti objašnjen postupak promene lozinke na elfak.rs mejl serveru.

Postupak promene lozinke na elfak.rs mejl serveru

1.4. Otići na svoj mejl nalog: http://mail.elfak.rs

Kada odete na ovu adresu, prvo će vas dočekati formular za logovanje na mejl server

Unesite svoje korisničko ime i lozinku.

Ukoliko se logujete prvi put, pojaviće se formular za izbor jezika i vremenske zone.

Savetujemo vam da, iz određenih tehničkih razoga, za jezik prvo izaberete engleski, pa da ga kasnije promenite ako vam ne odgovara.

Potom izabrati vremensku zonu (UTC+01:00 - Belgrade):

Nakon ovoga ćete ući u svoj inbox.

1.5. Ulazak u inbox i biranje opcija za podešavanje

Nakon ulaska u inbox, ekran će izgledati ovako:

U gornjem desnom uglu izabrati Options, pa See All Options (kao na prethodnoj slici).

1.6. Ekran sa podešavanjima

Nakon izbora See All Options, pojaviće se ekran sa podešavanjima.

U desnom donjem delu izabrati Change Your Password (Izmeniti lozinku), kao na prethodnoj slici (plava slova).

Pojaviće se pregled vašeg naloga.

1.7. Pregled naloga - biranje promene lozinke

U prvom delu, u poslednjem redu, stoji Password (lozinka), a desno od nje link za promenu (change). Kliknuti na njega.

1.8. Formular za promenu lozinke

Nakon klika na link za promenu lozinke, pojaviće se formular za unos stare i dva puta unos nove lozinke.
Ne zaboravite uslove koje lozinka mora da zadovolji da bi bila prihvaćena!

Može se desiti da pre ovog formulara sistem zatraži da se ponovo ulogujete (da ponovo unesete postojeću lozinku). Ako traži, uradite to. Nakon toga ćete videti formular za promenu lozinke.

Unesite prvo staru lozinku (Old password), a potom dva puta novu. Password strength indikator će vam pokazati koliko vam je lozinka "jaka".

Ako čekirate ček-boks, vaša lozinka će isticati na svakih 72 dana. Nemojte čekirati ovaj ček-boks.

1.9. Ponovno menjanje lozinke - vraćanje stare lozinke (iste za sve servise)

Ukoliko ste jednom promenili lozinku (i stavili neku privremenu), ponovite postupak za promenu lozinke i vratite lozinku koju ste u startu uneli kada se popunjavali zahtev za mejl na elfak.rs serveru (prvi korak lab vežbe). Na ovaj način vaša lozinka za pristup svim servisima na Elektronskom fakultetu u Nišu biće ista. Ovo je veoma važno iz tehničkih razloga.

II DEO: OSNOVNE OPERACIJE U WINDOWS-U

Ovaj deo lab. vežbe je organizovan na sledeći način:

• PRVO su dati zadaci. Ukoliko vam je sasvim jasno šta treba da uradite (i kako), uradite ih.
• NAKON zadataka dat je teorijski deo. Ukoliko vam bilo šta od zadataka nije najjasnije, pročitajte prvo teorijski deo, pa se vratite na zadatke.

2.1. Zadatak za II deo laboratorijske vežbe

2.1.1. Osnovne radnje u grafičkom okruženju Windows-a XP

• Kreirati stablo direktorijuma na sledeći način kao na priloženoj slici.

• Podesiti način gledanja u folderima na detaljni pogled (detailed view). Folder nazvati prema svom broju indeksa.
• Krerati na desktopu prečicu (shortcut) prema fajlu tekst.txt.
• Nakon što je predmetni asistent utvrdio da su sve tačke urađene, obrisati sve kreirane foldere.

2.1.2. Višeprogramski rad (multitasking) u Windows-u XP

• Pogasiti sve aktivne programe.
• Otvoriti Taks Manager (Start meni → Run → "taskmgr").
• Uočiti koji procesi su trenutno aktivni.
• Pokrenuti nekoliko programa (npr. Notepad, Paint, Solitaire, Calculator, Wordpad… po izboru).
• Uočiti koji novi procesi su se pojavili u Task Manageru.
• Nasilno prekinuti rad Notepad-a iz Taks Managera (desni klik na proces notepad.exe i End Task).

2.1.3. Korišćenje programa WinZIP u kontekstnom meniju

Kontekstni meni vezan za neki objekat dobija se desnim klikom na taj objekat.
Ukoliko je na računaru instaliran WinZip, desnim klikom na fajl će se, među opcijama kontekstnog menija, pojaviti opcija Add to Zip. Međutim ukoliko se ta opcija ne pojavi, to znači da na kompjuteru nije instaliran WinZip. Windows sam po sebi uključuje jednu varijantu WinZip-a, i u slučaju da on nije instaliran, koristićemo Windowsovu ugrađenu varijantu.

AKO JE INSTALIRAN WinZip:

• Odabrati jedan fajl iz foldera My Documents.
• Desnim klikom na fajl otvoriti kontekstni meni.
• Izabrati opciju: Add to Zip.
• U dijalogu WinZipa dati ime arhivi u koju će biti spakovan fajl.
• Za parametar "Compression" odabrati "Maximum (Slowest)".
• Dati OK.
• U folderu My Documents formirati novi folder.
• Imenovati novi folder: "ZIPxxxxx" gde je xxxxx broj indeksa.
• Prebaciti napravljenu Zip arhivu u novokreirani folder.
• Preći u novokreirani folder.
• Otvoriti kontekstni meni desnim klikom na Zip arhivu.
• Izabrati opciju: "Extract To...".
• WinZip izbaciuje dijalog za izbor foldera za raspakivanje arhive.
• Izabrati novokreirani folder: "My Documents\Zipxxxxx".
• Kliknuti dugme "Extract".
• Pokazati asistentu arhivu i ekstrahovan fajl.
• Nakon toga obrisati novokreirani folder.

AKO NIJE INSTALIRAN WinZip:

• Odabrati jedan od fajlova iz foldera My Documents.
• Dati desni klik na njega - izaći će kontekstni meni.
• Izabradi Send to -> Compressed (Zipped) Folder.
• Windows će zipovati taj fajl, i zipovana verzija fajla (ikona izgleda kao folder sa rajsfešlusom) se pojavljuje u istom folderu.
• Zadržati ovaj fajl dok asistent ne pogleda.
• Pred asistentom raspakovati ovaj fajl, desnim klikom na njega, i izborom opcije Extract All. Kada se pojavi dijalog za raspakivanje, izabrati da se fajl raspakuje na desktop.

2.1.4. Snimanje ("rezanje") na CD-ROM medijum

Računari u laboratoriji nemaju instalirane rezače, pa je za vežbu potrebno snimiti image file diska.

• Pokrenuti Nero Start Smart (ikona se nalazi na desktopu, ili ga pronaći preko Start menija).
• Izabrati format Data CD.
• Pojaviće se burn lista (Nero Express).
• Prevući proizvoljne fajlove na burn listu.
• Snimiti disc image file na desktop i ne brisati ga do kraja vežbe (dok vas asistent ne obiđe na kraju vežbe).

2.1.5. Za domaći zadatak

Downloadovati neki od besplatnih korisnih programa i po želji ih instalirati kod kuće.

• Avast Antivirus: http://www.avast.com/en-eu/free-antivirus-download
• Avira Antivirus: http://www.avira.com/en/avira-free-antivirus
• CutePDF (kreiranje PDF fajlova): http://www.cutepdf.com/Products/CutePDF/writer.asp

Uključiti konzolni prozor i otkucati naredbu "help" koja će izlistati sve komande operativnom sistemu koje se mogu uneti. Eksperimentisati!

KRAJ ZADATAKA ZA LAB. VEŽBU 1.
U nastavku sledi teorijski deo.

2.2. Osnovi operativnih sistema

Operativni sistem je program koji biva pokrenut prilikom startovanja računara i, pojednostavljeno rečeno, igra ulogu posrednika između korisničkih programa i hardvera, kao što je prikazano na sledećoj slici:

Jedan pojednostavljeni scenario upotrebe računara izgleda ovako:

• Korisnik uključuje računar. Prilikom "podizanja sistema" ("butovanja") učitava se operativni sistem sa hard diska u radnu memoriju (RAM) računara. Onog trenutka kada je operativni sistem učitan, on se pokreće i korisnik od tog trenutka vidi njegovo grafičko okruženje (desktop). Operativni sistem može biti Microsoft Windows, Apple MacOS, Linux ili bilo koji po izboru korisnika. Napredniji mobilni telefoni takođe imaju operativni sistem (Android, Symbian i sl).

• Korisnik pokrene neki od programa, npr. Notepad. Pokretanje programa u stvari znači davanje komande operativnom sistemu "želim da se pokrene taj-i-taj program". Operativni sistem odvaja deo radne memorije za taj program, učitava program sa hard diska u taj deo memorije i u određenim trenucima u vremenu dodeljuje procesor tom programu. Ukoliko je pokrenuto više programa od jednom, operativni sistem vodi računa da svakom od programa bude dodeljena potrebna memorija i da svakom od programa bude dodeljen procesor u određenom trenutku (recimo svakom od programa na po 50ms, u krug). Na taj način korisnik ima iluziju da se programi izvršavaju istovremeno (paralelno), a zapravo se svaki izvršava pojedinačno u jednom kratkom vremenskom intervalu.

Tokom rada sa pokrenutim programom, operativni sistem sve vreme nadzire i kontroliše hardver, a programu/korisniku obezbeđuje sve što im je potrebno za rad. Na primer, operativni sistem nadzire tastaturu, i kada korisnik pritisne neki taster – operativni sistem šalje informaciju Notepad-u da je taj taster pritisnut, i Notepad dodaje novo slovo u tekst. Slično važi i u obrnutom smeru: Notepad dodaje novo slovo u tekst, ali da bi to novo slovo bilo prikazano na ekranu, Notepad javlja operativnom sistemu da treba da "dopiše" to slovo na ekran. Operativni sistem preuzima na sebe kontrolu grafičke kartice računara i nalaže joj da ispiše to slovo na mestu koje je predviđeno.

Zaključak: sav softver se deli na sistemski (operativni sistemi različith proizvođača) i aplikativni (korisnički programi -–oni programi koji rade nešto "konkretno"). Operativni sistem stoji "ispod" svih korisničkih programa; on obezbeđuje "sredinu" u kojoj korisnički programi "žive", istovremeno kontrolišući hardver računara. Zbog toga je na određenom računaru moguće pokrenuti samo one korisničke programe koji su napisani baš za taj operativni sistem koji postoji na datom računaru. Programi gotovo da "ne vide" hardver računara; ukoliko su kompatibilni sa operativnim sistemom, njih "ne zanima" na kakvom računaru (fizički) oni rade. Drugi je aspekt kompatibilnost određenog hardvera sa određenim operativnim sistemom, odnosno da li se na određeni hardver može instalirati određeni operativni sistem. Dok god ta kompatibilnost postoji, ono što je korisniku primarno od interesovanja nije hardver nego je operativni sistem, jer upravo on je okruženje u kome korisnik radi.

2.3. Tekstualno upravljanje operativnim sistemom (konzole) – stari način

Prvi operativni sistemi nisu pružali grafički interfejs prema korisniku. Korisnik je operativnom sistemu zadavao komande kucanjem teksta, a okruženje su najčešće činili crna pozadina i zelena ili narandžasta slova. I na današnjim računarima moguće je na taj način zadavati komande operativnom sistemu. Ovaj način nosi naziv "konzolni" – izraz potiče od nekadašnjih konzola za pristup računarima, radnih mesta koja se sastoje od ekrana, tastature i stolice (dok bi sâm računar bio u drugoj prostoriji, zbog tadašnjih ogromnih dimenzija).

Kada se danas kaže "konzola", misli se na prozor sa crnom pozadinom u kome je moguće operativnom sistemu zadavati komande kucanjem teksta.

U grafičkom okruženju operativnog sistema Windows XP, konzolni prozor najjednostavnije je pokrenuti iz Start menija, klikom na Run, a potom unošenjem u polja za ime programa reči "cmd":

Nakon ovoga kliknuti taster Enter ili dugme OK. Na ekranu će se pojaviti konzolni prozor sa crnom pozadinom, spreman da prihvati komande korisnika u tekstualnoj formi.

Konzolni prozor takođe sve vreme pokazuje trenutnu "poziciju" korisnika, odnosno folder "u kome je" korisnik trenutno. Početna pozicija korisnika će zavisiti od konkretnog računara. Kod računara sa slike, početna pozicija korisnika pri pokretanju konzole je disk "C:" i na njemu folder "Martin" koji se pak nalazi u folderu "Documents and Settings". Pogledati tekst nakon sledeće slike.

Korisnik je dužan da zna ispravnu sintaksu naredbi, inače operativni sistem neće moći da prepozna šta se od njega očekuje. Recimo, ukoliko želi da pogleda šta sve postoji u folderu u kome "se trenutno nalazi", korisnik treba da ukuca naredbu "dir" (skraćeno od "directory" – u značenju direktorijum, što je sinonim za folder), kao što je prikazano na slici gore. Nakon što otkuca "dir" i pritisne taster Enter, konzola će mu prikazati koji sve folderi i fajlovi postoje u tom folderu. Sadržaj direktorijuma (foldera) će biti različit na razčilitim računarima. Na slici je dat jedan primer, dok će izlistani sadržaj foldera na laboratorijskom računaru verovatno biti drugačiji.

Upravljanje operativnim sistemom starijih generacija računa obavljalo se isključivo na ovakav način. Studentu se predlaže da na trenutak zamisli svet u kome ne postoje ikone, strelica, miš, prozori i itd.

Ispravan način za gašenje konzolnog prozora je unošenje naredbe "exit" i pritisak na taster Enter.

2.4. Grafičko okruženje operativnog sistema ("GUI") – moderan način

Savremeni operativni sistemi pružaju korisniku grafičko radno okruženje (Graphic User Environment, skraćeno GUI). U pitanju je samo "maska" – na primer dupli levi klik na ikonu My Documents pokrenuće prozor u kome će biti izlistan sadržaj foldera My Documents. Ova operacija je potpuno identična kucanju naredbe "dir" u prethodnom primeru, samo što je prikaz foldera lepši, i što postoji mogućnost zadavanja komandi operativnom sistemu pomoću strelice i klikova na određena mesta na ekranu (ikone, dugmiće i sl). Na slici je dat primer za isti folder kao u slučaju konzole:

Sadržaj foldera je isti. Takođe, u liniji za upis lokacije stoji isti "put" kao i kod primera sa konzolom: "C:\Documents and Settings\Martin". Dakle u pitanju je samo lepši prikaz iste stvari, a mehanizam strelice/ikona/dugmića i klikova je samo zamena za kucanje tekstualnih komandi – zato da korisnici ne bi morali da uče puno različitih komandi napamet. U tom smislu je grafičko okruženje "zaslužno" što su računari postali popularni među građanstvom.

Grafičko okruženje operativnog sistema Windows XP sastoji se od nekoliko osnovnih elemenata koji su pobrojani na narednoj slici. Osnovna radna površina ekrana zove se "desktop" (engl. površina stola). Grafički simboli za foldere i fajlove zovu se ikone. Površina koju zauzima neki program naziva se prozor (window – odatle naziv operativnog sistema: Windows). U donjem levom uglu ekrana nalazi se "Start" dugme koje otvara Start meni, a koji je pomoćno sredstvo za pokretanje programa i otvaranje fajlova (jedna vrsta prečice koja je uvek dostupna). Linija duž donje ivice ekrana naziva se taksbar (linija sa zadacima); u njoj su grafički reprezentovani svi trenutno otvoreni prozori. U donjem desnom uglu nalazi se tzv. System Tray, mesto gde Windows prikazuje sat, status mreže i specijalne informacije određenih programa. Na svakom prozoru iznad radne površine stoji titlebar (linija sa nazivom), a ispor radne površine stoji statusbar (linija sa statusom, koja prikazuje razne korisne informacije, npr. koliko fajlova i foldera ima u datom folderu i sl). U gornjem desnom uglu svakog prozora nalaze se dugmići za minimizaciju, maksimizaciju i gašenje prozora. Ispod titlebara se nalazi paleta sa alatima (opcije File, Edit, View itd), a odmah iznad radne površine nalazi se addressbar (linija za adresu). U addressbar možemo direktno ukucati put (path) do nekog željenog foldera ili fajla. Put uvek ima formu DISK:\folder\podfolder\podpodfolder\...\fajl. Diskovi koji su vezani na računar obeležavaju se, po konvenciji, slovima C, D, E itd, pri čemu je slovo praćeno znakom ":". Još jedna od pogodnosti koju prvi put uvodi Windows u verziji 98 je quicklaunch – posebno izdvojeni deo taskbara na kome mogu da stoje ikone najčešće korišćenih programa i/ili fajlova.

Jedna od najkorisnijih pogodnosti koju nudi grafičko okruženje operativnog sistema Windows su tzv. kontekstni meniji. U pitanju su meniji (liste ponuđenih opcija) koji se dobijaju desnim klikom na bilo koji objekat (ikonu, oblast ekrana itd). Zovu se kontekstni zato što zavise od konteksta – biće različiti za različite objekte na koje se izvrši desni klik. Sadžraj kontekstnog menija ne varira samo od objekta do objekta, već zavisi i od toga koji programi su instalirani na konkretnom računaru. Što više instaliranih programa, veće su šanse da će kontekstni meni biti bogatiji. Na sledećoj slici dat je primer kontekstnog menija dobijenog desnim klikom na ikonu ". Sadržaj kontekstnog menija na računarima u laboratoriji može biti drugačiji.

2.4. Uslužni programi kao deo operativnog sistema

Operativni sistemi, osim usluga koje pružaju korisničkim programima, pružaju i niz usluga samom korisniku. Za te funkcionalnosti zaduženi su programi koje proizvođači isporučuju uz operativni sistem i koji se mogu smatrati delom njega. Jedan od najkorišćenijih programa u okviru operativnog sistema Windows (u gotovo svim verzijama) je Windows Explorer. U pitanju je program namenjen pregledavanju sadržaja foldera. Svaki dvostruki klik na ikonu nekog foldera pokrenuće novu instancu Windows Explorera koja će korisniku prikazati sadržaj kliknutog foldera. Korisnici često nisu svesni da je u pitanju program, zato što je njegova funkcionalnost čvrsto integrisana sa operativnim sistemom (mnogi korisnici ga greškom zovu My Computer i sl). Izgled Windows Explorera data je na prethodnoj slici. Osim njega, korisnicima Windows-a na raspolaganju je program za konzolni pristup (i to je poseban program), beležnica za tekst (Notepad), primitivni program za crtanje (Paint), primitivni snimač zvuka (Sound Recorder), nekoliko elementarnih igara itd. Jedan od značajnih programa je Task Manager, program za prikaz i manipulaciju pokrenutim procesima, o kome će biti reči u nastavku.

2.5. Višeprogramski operativni sistemi – multitasking

Operativni sistem Microsoft Windows XP spada u multiprogramske operativne sisteme. Ovo znači da operativni sistem može da pokrene više programa istovremeno. Svakom programu operativni sistem dodeljuje određenu količinu radne memorije i određeno procesorsko vreme, u skladu sa politikom dodele procesora procesima. Prilikom pokretanja bilo kog programa, operativni sistem pokreće tzv. proces. Postoje procesi koji su aktivni sve vreme rada operativnog sistema (čak iako nije pokrenut ni jedan korisnički program) – u pitanju su neki sistemski procesi koji omogućavaju normalan rad sistema. Procesi programa koje je pokrenuo korisnik aktivni su dok god su ti programi pokrenuti, sa gašenjem programa prestaje i rad odgovarajućih procesa.

Program za pregled aktivnih procesa u sistemu naziva se Task Manager. Može se pokrenuti prečicom sa tastature (CTRL + ALT + DEL) ili iz Start menija (Start → Run → "taskmgr"). Task Manager omogućava uvid u trenutno aktivne procese, kao i nasilno prekidanje procesa eventualno blokiranog programa. Takođe omogućava i pokretanje proizvoljnog procesa, uvid u trenutno opterećenje procesora i memorije, stanje mreže, uvid u trenutno logovane korisnike itd. Izgled Task Managera u Windows-u XP dat je na sledećoj slici:

Broj i vrsta procesa varira od računara do računara i različita je u različitm trenucima za isti računar. Spisak procesa na računaru u laboratoriji verovatno će biti različit od spiska na slici.